Pas – kompenzacija za ljubav

0

 

Danas sam na FB profilu jednog prijatelja videla sliku, gde je navodno, neko po parkovima Novog Sada, pobacao parčiće mesa u koje su zabodeni ekseri. Ispod tog posta sa slikom, vlasnici pasa osuđuju, kritikuju, negoduju. Pomislite da jedete meso i da vam se ekser zabode u nepce? Ne želim.

Meni se jednom  u nepce zabola koska od ribe i nikada to neću zaboraviti. Mislila sam da ću da umrem. Preživeh, ali sada kada čistim ribu, umažem se “do lakata”, dok ne očistim i zadnju kosku. Naravno, malo se šalim, ali priča je ozbiljna. Posebno za one kojima je pas sve što imaju u životu ( Pas je kompenzacija za ljubav).

Lično, ne volim nasilje. Mislim da to nikada ne može da bude način rešavanja problema. Nikada. Nasilje uvek dovede do još većeg nasilja. Zašto se neko sveti psima? Kome smetaju psi? Šta psi rade, pa su neki ljudi smislili zločeste stvari da ih povrede?

Evo par priča iz mog iskustva.

Tri godine sam 3-4 puta nedeljno vežbala u teretani, koja je pet friendly. To je za mene bilo  jako traumatično iskustvo. Teretana je uvek imala čudan miris (smrduckala je). Na ulazu u teretanu se nalazila neka ponjava, gde je pas od vlasnice teretane, ležao po ceo dan i stalno lajao na svakog ko bi ušao u teretanu. Ta ponjava je uvek bila puna dlaka. Mučno mi je bilo da gledam u te smotuljke dlaka, koji su se kotrljali na sve strane. Takođe, nikada nisam mogla da vežbam na strunjačama, jer je se pas od gazdarice (a i drugi psi koji su tu dolazili sa gazdama) izležavao po njima. Imala sam onaj odvratan osećaj, kao da su mi dlake u ustima (postoji bolest Ehinokokus, progutaš dlaku od životinje i onda se stvara neki proces u telu, pa je obavezna operacija).

U teretanu je u isto vreme kada i ja, dolazila žena sa psom rase Zlatni retriever. Umesto da ga šeta napolju, na otvorenom, ona je šetala po traci a on, pas, po teretani. Češao se stalno i dlake su mu letele na sve strane. Imala sam opet osećaj, kao da mi dlake sve vreme stoje u grlu.

Na kraju mi je vežbanje u toj teretani postalo noćna mora. Na sve strane dlake i smrad (nije životinji mesto u zatvorenom prostoru). Dugo mi je trebalo da odem odatle. Navika je grozna stvar. Pobegla sam glavom bez obzira.

Poslednjih meseci hodam 10km po kraju. U početku sam prelazila male kilometraže,pa sam vremenom povećavala.Kada sam se navikla na napor, mogla sam bolje da posmatram svet oko sebe. Prolazila sam kroz šumu, pored zgrada, privatnih kuća, prodavnica, marketa i vremenom mi je sve to POSMATRANJE postalo jako zanimljivo. Posebno , jer sam prolazila ulicama, kojima sigurno nikada u životu ne bih ni prošla, da nisam krenula da šetam.

Zašto sve ovo spominjem? Zato što sam na tom mom ŠETANJU, vremenom počela da primećujem veliku količinu psećih govana (tako se zovu ili?). Vežbala sam zaobilaženje i preskakanje psećih izmeta. Često sam se pitala, šta vlasnici daju ljubimcima da jedu, kada im iz tela izlazi toliko (količinski) g…na?

Nisam obišla ceo svet. Bila sam u nekim “civilizovanim” zemljama i tamo sam primetila da, kada pas PIŠKI, vlasnik ima flašicu sa vodom i nekom blagom hemijom, poprska to mesto, kao da blago “opere” ono što je njegov ljubimac uradio….Takodje, kada iz ljubimca “izađe” ono kilo preradjene hrane, vlasnik ima spremljenu kesicu, sagne se, pokupi u kesicu TO i ponese do prvog mesta gde se baca đubre.

 

Počela sam da posmatram šta naši vlasnici pasa rade. Njihovi ljubimci seru i pišaju gde stignu i ako im neko zameri ili kaže da to nije u redu, spremni su i na verbalni, a i na fizički obračun. Što znači, da nisu psi problem, nego gazde. Nadam se da se razumemo. Tolika količina emocija, kao da je u pitanju kompenzacija,…

 

Što se mene tiče, ja sam odrasla sa mačkama i jednim psom. Volim životinje, ali uvek na umu imam da su to ipak životinje. U moje vreme, je postojao na TV-u Školski program. Tu sam naučila da psi i mačke imaju neka živa bića u telu i da vlasnici moraju da im daju tablete, da bi oni izbacili ta bića iz sebe (crevne parazite). Onda ti kućni ljubimci, pošto nemaju ruke i sapun, ali imaju JEZIK, njime jedu hranu, ližu taj otvor na koji izlaze ti paraziti, ližu genitalije i naravno, vlasnika i sve vlasnikove prijatelje, istim tim jezikom , po ustima, licu, rukama (i ostalim delovima tela). Meni to lizanje ne smeta, ali stvarno. Ako ljudi vole, neka uživaju u lizanju i parazitima. Meni u stvari smetaju ta pseća govna svuda okolo, ali nisam ljuta na pse, nego na njigove roditelje, pardon vlasnike.

 

Na kraju Sarajevske ulice su pre 15 godina, sređivali park. Popravili ljuljaške, klackalice, klupe za decu, ma divota. Još lepše su ogradili deo za pse, napravili kapiju , stavili igračke za pse, da oni mogu da se zabave, a šta se desilo?

Deca se napokon igraju po travi, ljuljaju se, klackaju, nema psećih G, voze bicikle bez straha da ih neko od kućnih ljubimaca pojuri ili nešto gore. Iz pravca ograđenog prostora za pse, se čuje glasno režanje, lajanje, dovikanje vlasnika pasa, buka baš. Onda iz pravca ogradjenog prostora za pse, dolazi “miris”  psećih G, jer su vlasnici od tog prostora koji je bio namenjen za šetnju i igranje pasa, napravili KLOZET ZA PSE! E danas, taj ograđen prostor toliko smrdi, da mame više ne dovode decu u park. Koja bre deca? Bitni su ljubimci.

 

Sad još nešto da napišem, pa da se razilazimo. Pobegla sam iz centra u mirniji kraj. Manje automobila, zgrade nove maksimum 3 sprata, lepo okruženje, ptičice pevaju, sunce sija, divota. Ali, uvek neko ALI. U blizini su ostale neke kućice, čiji vlasnici (upoznala sam ih lično) nisu rođeni u gradu pa vole da imaju psa u dvorištu (valjda da ih podseća na zavičaj). Od ta 4 komšijska psa, niko noću, u kraju, oka ne može da skopi. Ne daj bože da u 3-4 ujutru, mačka prođe ulicom, jer onda nema spavanja i svi možemo da poustajemo i kuvamo u 4 ujutru, prvu jutarnju kafu.

 

Sada se vraćam na početek moje priče. Sećate se da neko u Novom Sadu u parčiće mesa stavlja eksere, da bi povredili pse? Sećate se? E pa i ja bih, kad ovi u kraju gde živim, krenu u 2-3-4 ujutru da laju, sama progutala ekser i to bez mesa. Ako me razumete? Ako imate psa i ne očekujem da me razumete. Ovo pišem za ljude koji imaju potrebu da noću spavaju, a ne vilene u ime tuđe “ljubavi” prema psima (najbolji čovekov prijatelj). Kompenzacija.

I još jedno zanimljivo zapažanje sa moje strane (da li me pratite):

Sva 4 psa, ljubimca, noćne bundzije, žive u dvorištu, u porodicama, koje se mogu nazvati PROBLEMATIČNIM. Šta to znači? Znači da su vlasnici alkoholicari, agresivni, svađaju se međusobno, maltretiraju komšiluk, misle da su Bogom dani, pa tako i psi. Ponašanje gazde i psa je isto, problematično.

Sada je 3.45 ujutru. Komšijski psi su se izgleda smirili, pa i ja mogu da krenem na počinak.Pas je ogledalo gazde , kao što su deca ogledalo roditelja.

Budite različiti. Budite autentični. Budite svoji i slobodni.                                         Na pravom ste mestu. Lepo je kada smo zajedno.                                             Idemo dalje, jer ne znamo drugačije.

Ja mogu da ti pomognem da kreneš prema sebi, a ti posle nastavi sam.                               Javi se da radimo. Piši na mail: jelena.pitanja@gmail.com   

 

POSTAVI ODGOVOR

Molim ostavite svoj komentar!
Molim Vas unesite svoje ime ovde