POVRAĆANJE, ALI KAKO

0

Kao i svakog jutra, ustala sam iz kreveta, otvorila balkonska vrata, upalila aparat da mi se kuva kafa dok se tuširam i počela da se budim.

Kada sve to pozavršavam, izadjem na moje najomiljenije mesto u stanu – moju teresu. Obrišem prašinu sa mog okruglog stočića, stavim jastučiće na stolicu gde sedim, zalijem cveće za dobro jutro i donesem knjigu i kafu. Počinje mi život.

Sve to uradilm danas. Sednem, a pogled mi padne na donji deo terase i sušač za veš, koji je malo isturen, sa spoljne strane terase. Po njima je bilo isprskano nešto, kao da su mrve od večere. Odoh po metlu i mokre maramice, ali shvatim da to nisu mrve od hleba. Nešto jeste, ali se skorilo. Stvrdnulo. Čudno deluje. Povraćanje?

Da skratim priču. Uzela sam sunđer, hemiju, sve oribala i na kraju, Asepsol prolila po svemu. Dok sam to ribala, sve vreme sam se pitala da li je ovo početak ugrožavanja mog životnog prostora od komšinice iznad ili se to prskanje sadržaja slučajno desilo? Povraćanje?

U ovoj zgradi sam već više od godinu dana i nisam imala problema sa komšijama. Komšinicu iznad poznajem lično i u ok smo odnosima. Poslala sam joj poruku na viber, da mi je pola terase isljuškano i da ne znam šta je u pitanju. Napisah, da se ne ljutim ali da bih volela da znam o čemu se radi. Znači, nisu bile mrvice od hleba, već i nešto kao kečap, pa peršunovi sitni listići, pa razne boje,… Ma nešto svašta, nešto raznih boja, biće vam uskoro jasno šta je to bilo.

U popodnevnim časovima, oko 16 sati, 5 sati od trenutka kada sam ja poslala poruku,    stiže poruka od komšinice, da treba da se čujemo?!

Čule smo se. Objasnila mi je. Da li sedite? Sedite! Da li ste gadljivi? Povraćanje.

Objašnjenje

Elem, njoj su sinoć bili gosti. Rođaci. Bračni par. Žive u Vašingtonu već 20 godina i svratili sinoć da je vide. Išli su svi na večeru i vratili se oko 3 sata po ponoći. Gospodin – gost, je malo više popio (kao obično ne pije, jer mu piće ne prija). U jednom trenutku, njemu je bilo malo muka, pa umesto da ode u kupatilo, kao svi normalni ljudi (meni kad je muka idem u wc a ne na terasu) on je, navodno, po rečima komšinice, izašao na terasu i onog momenta kada se naslonio stomakom na terasu, taj pritisak terase na stomak, je izazvao  povraćanje i on je, sve što je pojeo te večeri, istresao na 3 terase koje se nalaze ispod njega (znači i na moju). Znači ipak jeste – povraćanje!

Još ste tu?

Eto, čovek se naslonio na terasu, lepo se ispovraćao, izvinio se svojoj domaćici i legao, tako OLAKŠAN da spava. Danas je ustao i oko podneva krenuo svojoj kući u USA.

Razumem ja šta je povraćanje. I ja sam imala to iskustvo i nije lako kad ti hrana neočekivano krene napolje iz tela (na bilo koji od 2 otvora na telu), ali zar u oba slučaja izbacivanja hrane, ne bi trebalo da jurimo u wc? Ko ide na terasu ili do prozora da TO izbaci iz sebe? I zašto se, jadan ne bio, uopšte naslanjao na terasu?

Ne osuđujem. Pišem šta je bilo.                                                                                      Srećom, sve sam dezinfikovala.

 

Da završim

Čoveka ne znam. Bosanac koji nekoliko decenija živi u USA.  Amerika – zemlja velika. Da je to tamo uradio, sutradan bi već bio deportovan u Srbiju – zemlju gde možeš sve što ti je volja i to bez kazne. Komšije bi mu u USA kupile kartu za Srbiju u jednom pravcu, da se kojim slučajem ispovraćao po njihovoj imovini. Ovde to nije slučaj. Zato je to i uradio ovde, u Beogradu.Metropoli.

Ja ne želim da se zamerim komšinici, jer treba još dugo da živim sa njom u istoj zgradi.  Zato sam bila ljubazna, ali zato mogu ovde, na mom terenu, da napišem šta mislim o svemu. Kao u onoj  priči:” U cara Trojana kozije uši”.

Narod kaže : “Izašao seljak iz sela, ali nije selo izašlo iz seljaka”

Nisam imala rođake na selu. Ne hvalim se time, volela bih. Išli smo kod nekog tatinog druga iz vojske, koji je živeo na  selu sa porodicom blizu Beograda. Imali su poljski wc, na oko 100 metara od kuće. Valjda da se “ne oseća” u kući. Bila je zima. Imala sam 13 godina. Hladno, duva vetar, kiša pada, a oni, ne idu do wc-a, nego pišaju ispod prozora SVOJE kuće (sada nisam fina). Siđu iz kuće, par stepenika samo i odmah tu ispod prozora izvade i…

Ja sam uvek imala raspravu sa mamom dok smo bile na selu. Nisam htela JAVNO da piškim. Ona je ona morala po hladnoći da me vodi do poljskog wc-a i da me drži za ruku, da ne bih upala u njega. Nisam nikako htela TO da radim pored ulaza u kuću gde neko živi (a oni sami su to radili). Sada mi pade na pamet dilema, da li su i veliku nuždu, kad je hladno, obavljali isto tu pored kuće ili …To bi bilo nešto, kao, đubrenje okućnice ili?

Ovo je neki poljski wc sa planinarenja. Čisto ifo.

E tako je, valjda i ovaj Gospodin to naučio u detinjstvu od svojih roditelja. Pa onda, kada ga je  ”poteralo”, ponašao se kao i dok je bio dete, pa je svoj nagon, izbacio, na gore pomenut način.

Ovo naravno, treba da shvatite, pišem od muke. Sada mi je lakše jer sam podelila sa vama. Trudiću se da ovakve priče više ne pišem, jer me stalno podsećaju da to užasno iskustvo.

Budite različiti. Budite autentični. Budite svoji i slobodni.                                        Na pravom ste mestu. Lepo je kada smo zajedno. Idemo dalje, jer ne znamo drugačije.

Ja mogu da ti pomognem da kreneš prema sebi, a ti posle nastavi sam.                         Javi se da radimo. Piši na mail: jelena.pitanja@gmail.com   

 

POSTAVI ODGOVOR

Molim ostavite svoj komentar!
Molim Vas unesite svoje ime ovde