PRAVILA PONAŠANJA U POLICIJI

3

Dobar dan. Kako ste danas? Evo, ja sam poželela da podelim jedno moje iskustvo sa vama. Ako vam bude zabavno, napišite mi komentar.

Rešim danas da krenem do policije po neku potvrdu za sina. Nisam htela da poranim, nego krenem oko podneva, misleći, bolje da završe svi pre mene, pa da ja ne moram da čekam red. Tako je i bilo. Vreo sunčan dan, sve gori. Nekoliko metara ispred ulaza u zgradu policije, meni zazvoni telefon. Javim se, popričam nekoliko minuta sa klijentom, objasnim mu da sam u gužvi ,pa ćemo se čuti kasnije (osetila sam kako mi koža gori i počinje da miriše na roštilj) ulazim u zgradu policije i DOK SAM ZATVARALA VRATA, završavam razgovor sa 5 reči :

– “Čujemo se posle, javljam se”.

Dodjem ispred prijemnog šaltera , stavljam ličnu kartu na pult prijavnice, kažem ljubazno “Dobar dan” i počnem da objašnjavam zašto sam došla i šta mi treba, ali JOK. Krećemoooooooo!!!

Službeno lice (žena u uniformi ), sa druge strane stakla, povišenim tonom kaže :

  • Ovde je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona!

Ja se malo okrenem oko sebe same, tražim sliku koja pokazuje mobilni telefon koji je precrtan sa crvenim X, ali nema nigde znaka. Usput, da spomenem, službenim licima na žalteru je stajalo na stolu nekoliko mobilnih telefona, pa dok sam se ja “natezala” oko mojih par izgovorenih reči (dok sam ulazila u zgradu), druga službena, prekoputa ove koja mi se obraćala, je upravo dogovarala susret sa frizerkom.

Opet se nasmešim (ljubazna sam) i kažem:

  • Izvinite, nisam znala da ne smem da pričam, ali evo telefon mi je već u tašni.

Nije joj se dopao moj odgovor, lice joj se smežuralo i posle par sekundi “nadurenosti” prozbori:

  • Ne možete sa mnom da razgovarate i da žvaćete žvaku! Izađite napolje i pljunite žvaku!

Prvo sam pomislila da me zeza. Onda sam po njenom izrazu lica shvatila da ona ima mnogo veliki problem, pa se kači na mene i da je se neću lako otresti. Gledam je i ne verujem šta mi žena priča. ŽVAKA? Poslednji put, kada mi je neko spominjao žvaku je moja baba, kada sam imala negde otprilike 4 godine. Sećam se da mi je rekla da pljunem žvaku, jer ako je progutam, zavezaće mi se creva! Tada sam pomislila, koliko sam već puta progutala žvaku, već bi mi se do sada sve zavezalo,… Da li je moguće da i ova službena iza stakla, brine o mojim crevima? Ponizno sam odgovorila:

  • Nema problema, pljunuću žvaku u papirnatu maramicu.

Još uvek sam bila smirena, pljunula sam žvaku u maramicu i čekala šta je sledeće, ne bi li došli do onoga zbog čega sam uopšte došla u policiju. Elem, službena je opet progovorila sa one strane stakla:

  • Ne možete da uđete u zgradu u toj bluzi bez rukava!
  • I to ćemo da rešimo– rekoh . Srećom, u tašni mi je ostao džemperčić od sinoć, obukla sam ga i strpljivo sačekala sledeću zajebanciju. Postalo je zanimljivo.

Ne sećam se da li sam se nasmejala. Valjda nisam. Napolju je bilo 40 stepeni, vrućinčina, sve je gorelo, kome smetaju moja ramena ??? Došla sam po jebeni papir! Prvo sam pomislila da sam upala u pogrešnu smenu, kad rade nadrkane, onda mi je svašta nešto padalo na pamet, ali na kraju , shvatila sam poentu cele ove zajebancije.

Počela sam od srca, da se zahvaljujem sama sebi, što godinama radim na sebi, što sam išla na  seminare, što sam pročitala gomilu knjiga, što sam učila od najboljih. Zahvaljujući tome sam shvatila, da je bitnije, DA BUDEM U MIRU, NEGO DA BUDEM U PRAVU!

Šta to znači? Razmišljala sam na trenutak, ako mi popuste kočnice, mogla bih da napravim kermes, da ih sve dignem na noge, da napravim problem (igranku). A oni bi mi stavili lisice na ruke, pa bi me stavili u neku smrdljivu i prljavu prostoriju dan-dva, možda i zatvor, da me lepo, u stvari nauče, šta se dogadja kada se ne sluša službena lica,…

Iskreno, jedina korist od mog pružanja otpora bi bila ta, što bih se sigurno iste večeri pojavila u glavnom nacionalnom Dnevniku RTS-a, na par minuta i tako postala veoma poznata i slavna osoba. Ne treba mi to. Da hoću da budem slavna, išla bih u Zadrugu.

Da li znate ko su ljudi koji vam nameću pravila? Ljudi koji vas ponižavaju? Ljudi koji hoće da se izdignu iznad vas? To su ljudi koji imaju problem sa samopouzdanjem, koji žele da vas uvere da niste dovoljno dobri, jer samo ako vas ponize, oni imaju osećaj (trenutni),da su bolji od vas i tada se osećaju  MOĆNO.

I mobilni telefon i žvaka i gola ramena – nije moralo na taj način. Naglašavam da službena nije glasno govorila, ona je URLALA na mene, kao da je ili znala da sam skoro gluva na levo uvo ili je stvarno želela da me OZBILJNO zaplaši? Odabrala sam mir. Stajala sam POSLUŠNO i čekala dalja upustva. Mobilni u tašni, žvaka u maramici, ramena u džemperu na 40 stepeni u hladu. Idemoooooo!!!! Šta je sledeće???

Nastupila je pauza. Službena mi je rekla da pravila moraju da se poštuju. Klimnula sam glavom, bez ikakvog komentara. Vežbala sam mir. A moj jezik bi da pukne od želje i da nešto kaže! Moja vrela krv je strujala kroz celo moje telo. Ćutala sam i bila sam TAKO MOĆNA u tom ćutanju. Nije bilo povratne reakcije sa moje strane. Nadmašila sam sebe. Počelo je da mi prija to ćutanje i nereagovanje. Neće da može. MIR JE IZBOR!!! Baš me briga ko je u pravu! 

Službena mi se obratila vidno smorena (jer nije izazvala moju reakciju) rečima:

  • To što vama treba, ta potvrda, služba se nalazi u drugoj zgradi iza ugla.

I sada? Opet vas pitam, da li mislite da je trebalo sve ovo da se desi? Sav ovaj tretman, da ne kažem SERKLAŽ, od strane Službenog lica?  Jeste. Trebalo je njoj, da bi se osetila važnom, moćnom (barem na kratko), a trebalo je i meni, da malo provežbam ono čemu učim druge ljude : miru, strpljenju, prihvatanju i razumevanju svega onoga što nam se u životu dogadja, sa fokusom na razlog zbog čega se nešto dogadja, jer se sve dešava sa razlogom. Ona je uzdigla sebe , a ja sam smirila sebe. Svako je tog dana radio na sebi.

Šta je dalje bilo? Ja sam sa sve onim džemperom izašla na 40 stepeni, obišla krug oko zgrade, pronašla novi ulaz, prijemni šalter, pult, kad tamo OPET jedna službena (žensko). Pitala sam se da li ću danas još nešto “lepo “ iskusiti??? Bila sam u pravu! Ovog puta, službena me je dočekala sa osmehom, saslušala, uzela ličnu kartu, rekla mi gde da idem i koju kancelariju da tražim. Popela sam se pešice do trećeg sprata (stara zgrada pa nema lift), i usput videla 8 žena kojima su RAMENA BILA NEPOKRIVENA, od njih 8, 3 su imale žvaku , a sve su u ruci držale mobilne telefone. Pretpostavljam da je zaposlenima sve dozvoljeno. Čovek koji radi na potvrdama je bio ljubazan, korektan, nije mi rekao da dođem za 100 godina, već mi je sve završio odmah,…

Dakle, nije sve tako crno. Nešto je i roze. Da bi se nešto lepo desilo, mora da se desi i nešto “ružno”. Neka vam pažnja bude uvek na lepim stvarima, onda će tih lepih iskustava biti više u vašim životima. I najvažnije, ne pecajte se na ljude koji stalno moraju da se dokazuju, ali ne svojim ličnim uspesima , već omalovažavanjem i nipodaštavanjem drugih (takvih je mnogo). Učite iz svake situacije i kao što je patrijarh Pavle rekao: “BUDITE LJUDI”.

Sve vas pozdravljam i volim. Komentarišita ako vam to prija.

Na najboljem ste mestu, u gostima kod mene, na mom sajtu.

Vidimo se uskoro sa novim pričom.

Uživajte. Voli vas Jelena Abraham

3 KOMENTARI

  1. Verujem da si tada bila bosonoga u lepim sandalama, japankama i da ti je službenica u policiji rekla da ne smeš bosa u policiji ? Ali ti si Jelena devojka sa najlepšim stopalima i da zapravo uvek trebaš biti bosa i na svakom mestu zar ne Jelena ? Jesi im to objasnila ?

POSTAVI ODGOVOR

Molim ostavite svoj komentar!
Molim Vas unesite svoje ime ovde