ČEKAŠ DA BOLI ? STVARNO ?

8
Senior male patient sitting on bed looking out window in room of hospital

                Čitam malopre priču jedne žene, autorke nekih knjiga od kojih (kada ih čitaš) počinju da ti rade emocije. Ona je napisala gomilu priča i tekstova o ljubavi. O ljubavi ali i o patnji. Očigledno , jedno bez drugog ne idu. Jednu knjigu sam čak i ja pročitala, neko mi je poklonio. Nisam se istopila. Gomila pametnih, tugaljivih, svakidasnjih nesreća, koje te prosto nateraju da emotivno reaguješ i tako usereš svoj dan pa i život.

               Nije to karakteristično samo za nju. To većina radi. Udari po tužnoj priči, rasplače te, rastuži, uznemiri, ražalosti, a ti tada shvatiš koliko je njena muka ista kao i tvoja. Identifikacija. I tako u krug. Pa onda te ” lepe” tekstove šeruju, šire, prepisuju mnogi na svoje FB profile, pa komentari, pa komentari na komentare, ode im život.

               Onda, kad imam vremena, a i radoznala sam, poslušam neki LIVE na FB. Tema zanimljiva. Čovek ima temu o tome, ko u stvari, u nama samima želi napredak ? Koji deo nas želi da uči, da se usavršava ? Ima u lajvu oko 22 ljudi, slušaoca koji uglavnom slušaju. Retko ko od njih nešto komentariše. Uglavnom svi samo slušaju. Posle 20 minuta priče, ja napišem da je sve to lepo, tačno je to što on priča, ali, da je ljudima potrebno da im neko objasni KAKO DA POČNU to da rade na sebi, NA KOJI NAČIN to da rade i spoznaju TO bitno u sebi. Nije prošlo par sekundi, (toliko vremena treba da bi izašao moj komentar), a onda je jedna gospođa, KOJA PAŽLJIVO SLUŠA, napisala KOMENTAR :

       – ” Pusti Jelenu Abraham šta piše, pričaj dalje”.

               Šta hoću da kažem? Većini treba samo PRIČA. Ne žele da rade na svom životu. Ne žele da prate SEBE i samoposmatraju SVOJ ŽIVOT. Oni radije slušaju tuđe priče, uživaju u tuđim životima, fotografijama, doživljajima, lažima i to je sve što im treba. Izgubili su sebe. Ne traže sebe. Možda nikada nisu ni imali sebe. Vegetiraju na tuđim iskustvima. Strvišu.

                Onda, jednog dana, počne da ih probada negde tu po telu. Ignorišu. Onda počne TO da ih boli. Ignorišu. Onda moraju kod doktora, jer TO baš mnogo boli. Doktor da lek. Posle nekog vremena, lek ne deluje. Onda doktor kaže da mora da se seče, mora nož. Da vadimo TO što boli. Doktor izvadi TO.

             Prođe neko vreme, opet boli. Opet doktor. Vadimo opet. I dokle tako? Dok ne izvadi sve što može da se izvadi.

               A zašto TO boli? Zato što TO nije tvoje. Zato što čitaš, gledaš, podržavaš TUĐ život, hvališ i komentarišeš TUĐ život, a svoj ignorišeš, jer misliš da TVOJ nije dovoljno interesantan i bitan. Prođe život dok to ukapiraš. Kad ukapiraš , prođe voz. Većina ljudi nije svesna sebe. Nije.

            Kako osvestiti sebe? Kako se okrenuti sebi i raditi na sebi ? Kako pomoći sebi? Kako napredovati? Kako, ALO TI, da tebi bude bolje? Posmatraj unutar sebe šta se dešava. Posmatraj svoje misli, svoj um i posmatraj svoje telo kako reaguje na sve to. Bitno je da to radiš SVESNO.

            Ako želiš da napreduješ, poželi to iz srca i za SEBE. Donesi ODLUKU. Tada će se pojaviti rešenje a i učitelj.

         Napiši komentar ili me kontaktiraj, da popričamo o TEBI i rešenju tvoje ODLUKE.

     Tu sam za TEBE. Lepo je biti u TVOM društvu.

 

            Da ne zaboravim da kažem da u tekstovima ne spominjem ničija imena dok pišem, jer nisu bitni ti ljudi, bitno je ono što oni rade, bilo lepo ili ružno. Neki misle da je to zato, što se ja plašim da spomenem nečije ime. Ne plašim se nikoga. Plašim se samo sebe, jer sam neograničena u svemu i radim šta želim. Ako ipak jednog dana rešim da “spomenem” nekoga, mislim da mu neće biti dobro.

          Takođe, unapred se zahvaljujem svima koji kod mene u tekstu, primete gramatičke i pravopisne greške i ljubazno ih molim da to zanemare. NAPOMINJEM da u mojim pričama nije TO poenta, već SADRŽAJ same priče. Znači, ja pišem, ti čitaš. Ako ti se ne sviđa ovo što pišem, poštujem, ali nemoj mi spominjati veliko slovo i slične pravopisne zavrzlame, već napiši komentar koji ima veze sa sadržajem teksta – da malo bistrimo temu i da mozak zaboli.

 

 

8 KOMENTARI

  1. Divno Jelena I tako tacno I tuzno jer uce nas ceo zivot da budemo mali I poslusni od skole do porodice zato nam je posle tesko da razmahnemo svoja krilla I ostanemo tako uskraceni za sve visine koje smo mogli da dosegnemo a zbog straha I obzira prema drugima nismo smell.

    Volim te tako lepu pametnu I svoju

    Verica

  2. Pozdrav Jelena,htela bih da promenim sebe da bi mi se život promenio.Htela bih da radim sa vama hipnoterapiju.Objasnite mi molim vas da li radite samo lično,gde radite i koliko je seansa i koliko treba?

POSTAVI ODGOVOR

Molim ostavite svoj komentar!
Molim Vas unesite svoje ime ovde