ŠTA JE DIGITALNI MINIMALIZAM?

0

Šta je to digitalni minimalizam?

Jedan od načina da radite na sebi, jeste i čitanje knjiga.Koristim priliku da vam  skrenem pažnju na jednu korisnu knjigu, u kojoj možete da pročitate veoma korisne informacije i da tako transformišete svoj život. Da ga poboljšate.

Reč je o knjizi ’’Digitalni minimalizam’’ koju je napisao Cal Newport.

Tehnologija je donela puno mogućnosti, alata i rešenja, ali MI treba da kontrolišemo digitalnu tehnologiju a ne ona nas. To je digitalni minimalizam.

 

Ljudski mozak je podešen za žive međuljudske interakcije. Mozak ima dilemu šta je viralno a šta REALNO. Pojavila se iGeneracija, rođena posle 1995-te godine, mladi ljudi, koji provode od 5 do 9 sati dnevno, na svojim pametnim telefonima. Oni vremenom postaju asocijalni, depresivni, suicidni, razdražljivi, nerealni, a ponajviše USAMLJENI. Teško im je da se isčupaju iz digitalnog zagrljaja, jer im virtuelna stvarnost, sve više postaje nametnuta stvarnost.

Kakav je uticaj digitalne tehnologije?

Ona izaziva konstantni STRES, koji je prouzrokovan stalnom ’’UKLJUČENOŠĆU’’ na društvenim mrežama. To su prepoznale komercijalne kompanije, pa to koriste kao način, da dođu do više novca uz pomoć OGLAŠAVANJA.

Postoji potreba za pospremanjem digitalnog života.

U knjizi autor navodi 3 mudrosti:

  1. Jurnjava je skupa                                                                                                                To je ideja Davida Thoreana, koju je izneo u svom delu ”Walden”. On je opisao dilemu, kao primer, da li na posao treba da idemo pešice ili automobilom?! Kao što znamo, ići pešice je ponekad naporno, ali je zdravo i za telo i za psihu. Ako, pak,  kupimo auto, to nas ekonomski opterećuje. Plaćamo gorivo, osiguranje, pa novac za održavanje automobila a imamo i dodatni stres svakog meseca, zbog rate koju treba svakog meseca da uplatimo.

To možemo iskoristiti, da objasnimo digitalne aplikacije današnjice:                                        -Šta ja time dobijam, a šta gubim?                                                                                  -Koliko koristi imam, a koliko stresa?                                                                              -Koliko gubitka vremena i sl?

  1. Optimizacija je važna – optimizacija se zasniva na ekonomskom zakonu umanjujućeg povratka.

Postoji  primer u knjizi o vlasniku fabrike automobila, koji želi da poveća proizvodnju i onda zapošljava što veći broj radnika. Jednog dana ima toliko puno radnika u fabrici, da oni počinju da se sudaraju i jedni drugima počnu da smetaju, što ometa proizvodnju i naravno, proizvodnja pada.

Ako to premesemo na digitalnu zavisnost, to bi značilo, da nam ne trebaju obavezno nove aplikacije i njihov sadržaj, već treba da optimatizujemo ono što već imamo.

  1. Odstraniti iz životoa ono što ne opravdava naše temeljne vrednosti.                    To je definicija Amiša, koji smatraju da treba biti kritičan i koristiti samo onu tehnologiju za koju proceniš da ne dovodi u pitanje tvoje temeljne vrednosti, porodicu i zajednicu u kojoj živiš.

 

                   Šta konkretno treba da preduzme jedan digitalni zavisnik? 

  • Treba odrediti dnevni raspored, neko pristojno vreme za poruke i društvene mreže. To vreme treba poštovati i ne odlaziti tamo mimo određenog vremena. Ako je to nemoguće, predlog je da omiljenu društvenu mrežu ne instalirate na sve svoje uređaje, već samo na jednom od uređaja koji imate. Tako ćete vreme na poslu ili kod kuće, provoditi konstruktivnije i opuštenije.

 

  • Verovatno vam se događalo da tokom surfovanja naletite na nešto što vam je zanimljivo, interesantno, što bi vredelo da pročitate, ali trenutno nemate vremena, pa to odložite za kasnije. Međutim, to posle ne možete da nađete ili zaboravite. Ili, ako TO počnete odmah da čitate, gubite vreme i ne radite ono što ste isplanirali.                             Za ovakve situacije postoji aplikacija INSTAPAPER i tu možete da odložite, sve ono  što vam je zanimljivo i da to čitate onda, kada budete imali više slobodnog vremena.

 

  • Takođe kada idete na druženja sa prijateljima, bilo bi dobro da ne nosite telefon, jer je mozak podešen za živu ljudsku interakciju. Ne treba da koristite i buljite u pametni telefon. Možete da koristite neki običan telefon za pozive i sms poruke, koji vas neće puno ometati.

 

  • Ljudi u jednom trenutku pomisle, da treba da ugase društvene mreže, ali, onda se ”sete”, da uz pomoć njih, kvalitetnije i lakše komuniciraju sa bliskim ljudima. To je u stvari samoobmana, jer sa bliskim ljudima možemo kvalitetnije komunicirati i preko Vibera, Skypa ili Whatsup-a.

 

  • Ako preko dana želite OFF LINE vreme, prebacite podešavanja telefona na podešavanje koriščenja telefona u AVIONU, koje onemogućava Wi Fi signal.

 

  • Takođe je korisno, da za određene aplikacije i društvene mreže isključite notifikacije, tj. obveštenja i onda vas tonovi, neće dodatno opterećivati. Ili ih  isključite ili utišajte.

 

POENTA:

Svemu treba pristupiti racionalno i razumski. Razmslite:

Zašto ja to radim i čemu mi to služi?

Da li mi to treba uopšte?

Šta dobijam sa time, a šta gubim?

Da li to narušava moj život, porodicu ili moju sredinu?

Šta aplikacije i društvene mreže daju korisno mom svakodnevnom digitalnom iskustvu?

 

Autor knjige Cal Newport ima savet:

’’ Budite skeptični prema alatima koji rešavaju problem, koji pre njih nije ni postojao’’.

 

Video na mom You Tube kanalu možete pogledati  ovde:

 

Budite različiti. Budite autentični. Budite svoji i slobodni.                                         Na pravom ste mestu. Lepo je kada smo zajedno.                                             Idemo dalje, jer ne znamo drugačije.

 

Ja mogu da ti pomognem da kreneš prema sebi, a ti posle nastavi sam.                              Javi se da radimo. Piši na mail: jelena.pitanja@gmail.com   

Da li van je ovo bilo korisno? Pišite mi i komentarišite. Hvala.

POSTAVI ODGOVOR

Molim ostavite svoj komentar!
Molim Vas unesite svoje ime ovde